• Мост Слободе за време бомбардовања 1999. године

    Град је претрпео велику штету током НАТО бомбардовања СРЈ 1999. године, током којег је остао без сва три моста преко Дунава. Стамбене зоне су неколико пута гађане авио-бомбама и пројектилима, док је новосадска рафинерија бомбардована готово свакодневно, што је изазвало велико загађење животне средине и еколошку штету.

  • Спортски и пословни центар „Војводина“

    СПЕНС (што је у ствари скраћеница од Стонотениско Првeнство Нови Сад одржаног 1981) је спорстско-пословни центар који се налази у Новом Саду, у делу града Стари град. Изградња дворане је започела маја 1979. године, а отворена је 14. априла 1981. године за 36. светско првенство у стоном тенису.

  • Универзитет у Новом Саду

    Основан је цео самосталан Универзитет, у чијем су саставу девет факултета и још неколико виших школа. Данас се састоји из 14 факултета смештених у четири велика града Аутономне покрајине Војводине: Новом Саду, Суботици, Зрењанину и Сомбору. Универзитет у Новом саду је други по величини међу шест државних универзитета у Србији.

  • Центар у време окупације

    Нови Сад је ослобођен 23. октобра 1944. године уласком партизанских јединица и Црвене армије у град. За допринос Новог Сада и Новосађана у борби против фашизма и у спомен жртвама у ИИ светском рату Указом Председника Републике 1975. Године Нови Сад је проглашен за град херој.

  • Палата Клајн (Краља Александра 6), изграђена 1932

    У периоду између два светска рата, након уједињавања у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, Нови Сад се убрзано развија. Преко Дунава је подигнут први стални мост. Град се шири на обалу Дунава а архитектуром пројектаната Драгише Брашована, Ђорђа Табаковића и Даке Поповића прати Европу, као што је чинио и раније. Пројектима Георга Молнара и Владимира Николића. Од 1929. до 1941. у Новом Саду је седиште Дунавске бановине, административно подручје Краљевине Југославије.

  • Главна улица, данас Јовина

    1. децембра 1918. године, проглашено је Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца, а Нови Сад улази у ту нову државу као саставни део Краљевине Србије. Иако је до 1918. године имао улогу културног и политичког центра Срба, Нови Сад до тада није био административни центар неке значајније управне територије или покрајине, што се уласком у нову државу мења: од 1918. до 1922. године, Нови Сад је административни центар покрајине Банат, Бачка и Барања.

  • Главна улица, данас Јовина улица

    12. јула 1849. године је аустријска војска под командом бана Јелачића отворила топовску ватру на Петроварадинску трвђаву, на којој се налазила мађарска војска. Са тврђаве су Мађари, под командом генерала Киша са 200 топова бомбардовали Нови Сад, који је тада скоро потпуно уништен и највише је страдао од свих српских градова у овој буни.

  • Гимназија Јован Јовановић Змај

    Српска велика православна гимназија је основана 27. јануара 1810. године у Новом Саду, граду који је од 1748. уживао статус слободног града у Аустријској монархији, а био је и најзначајнији економски и културни центар Срба на простору Балкана. Основао ју је трговац и грађанин Новога Сада, Сава Вуковић од Берексова, пошто је поклонио износ од 20.000 форинти за ту сврху

  • Карта Новог Сада из 1745. године

    Након дуготрајних преговора, Указом царице Марије Терезије од 1. фебруара 1748. године Петроварадински шанац постаје слободан краљевски град, добија грб и званичан назив Неопланта, на латинском, односно на српском Нови Сад, што је дословно значило „млад виноград“. За Грке је то „нови живот“, за Мађаре „нови видик“, Немци су му дали име „нови расадник“, а Срби су га назвали Нови Сад, што је касније и бечки двор прихватио.

  • Карта Новог Сада (Ratzen Stadt) са околином, почетак 18. века

    Сматра се да је насеље на левој обали Дунава из кога ће се развити данашњи Нови Сад основано после изгона Турака из ових крајева 1694. године , када је почела изградња Петроварадинске тврђаве, на левој обали Дунава могло бити колиба занатлија који су пратили градитеље и аустријску војску. Ово насеље је првобитно било познато под именима: Рацка варош (Raitzenstadt, Ratzen Stadt, односно Српски град) и Петроварадински Шанац, а касније је (1748. године) добило име Нови Сад.